Хечинг је нови метод који у извесним ситуацијама може побољшати шансе за успех вантелесне оплодње. Посматрањем заметака у лабораторији утврђено је да они ембриони који су окружени танким природним омотачем имају већи проценат усађивања у слузокожу материце. Тако се дошло на идеју о микроманипулацији која је названа хечинг.
Ембрион који се убацује у материцу уобичајеном техником ембриотрансфера обавијен је омотачем. Да би дошло до усађивања у слузокожу, заметак мора да изађе из свог омотача, односно да се "излегне" попут птице из јајета. Природа понекад, учини овај омотач сувише дебелим или чврстим, тако да ћелије које су у убрзаној деоби, немају довољно енергије да се пробију, те долази до одбацивања. Решење за овај проблем је хечинг. Њиме се истањује и пробија омотач и олакшава ослобађање ембриона и његово накнадно усађивање у слузокожу. Методи којима се ово постиже могу бити: хемијски, механички и ласерски. Овај поступак се изводи непосредно пре ембриотрансфера.
 |
Слика 6: Хечинг, пробијање гликопротеинског омотача јајне ћелије
