Главни
разлог улажења у поступак вантелесне оплодње је неплодност. Неплодност је немогућност зачећа у
року од 12 месеци. Према другим речима Светске здравствене организације, то је
„болест репродуктивног система дефинисана као одсуство клиничке трудноће након
12 или више месеци редовних незаштићених односа“. Неплодност се другачије зове инфертилитет,
каткада зван и стерилитет.
Дефиниција
неплодности укључује жене које затрудне али не могу да одрже трудноћу довољно
дуго да би фетус био способан да живи ван тела мајке. Примарна неплодност је
уколико жена није имала ниједну трудноћу, а самим тим ни порођај. Секундарна
неплодност је она која уследи након рођења једне или више беба. Неплодност може
да буде привремено или трајно стање, зависно од проблема и доступне терапије.
Неплодност
може бити узрокована подједнако мушким и женским фактором, бити присутна код
оба партнера, или бити неутврдива модерном
медицином. Узроци могу бити: урођени, стечени, средина,
навике, животно доба и друго.
Плодност
жена обично се досеже у 24. години, а смањује после 35., трудноћа се ретко
дешава након 50. године. Мушка плодност достиже максимум у 25. години и опада
након 40. године.
Слика 1:
приказ опадања репродуктивне способности кроз године код оба пола.
Лечење
неплодности се може обавити кроз вантелесну оплодњу која се спроводи као
терапија тек када не постоји ни један други једноставнији начин лечења
стерилитета и ова метода представља круну лечења неплодности, а за многе парове
једини пут до родитељстства.
